Porez na imovinu fizičkih lica

 Visina poreza zavisi od adrese

Koliko je potrebno da plaćate porez na imovinu za nekretnine koje posedujete zavisi od njihove lokacije.

Da bi se utvrdio porez na imovinu fizičkog lica koristi se nekoliko propisa. Utvrđivanje poreza najslikovitije je objasniti po koracima, da bi se u konačnom dobio iznos obaveze koju je potrebno plaćati. Inače, porez se plaća kvartalno (tromesečno) i to tako što je tromesečnu akontaciju potrebno platiti u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.

Porez na imovinu

 Prvi korak pri utvrđivanju godišnjeg poreza na imovinu

Prvi korak pri utvrđivanju godišnjeg poreza na imovinu je utvrđivanje zone u kojoj se određena nepokretnost (stan, zemljište, kuća…) nalazi. Jedinica lokalne samouprave (opština, grad) je u obavezi da donese akt kojim celokupnu svoju tertitoriju (na osnovu atraktivnosti) svrstava u zone: prva zona, prva zona – ekstra poslovanja, prva zona – ekstra stanovanja, druga zona, treća zona… Za teritoriju Grada Beograda taj akt se naziva Odluka o određivanju zona i najopremljenijih zona na teritoriji grada Beograda za utvrđivanje poreza na imovinu.

Drugi korak – utvrdjivanje cene kvadrata

Pošto se utvrdi u kojoj zoni se nalazi nepokretnost, utvrđuje se cena kvadratnog metra nepokretnosti za tu zonu. Jedinica lokalne samouprave krajem tekuće godine donosi akt kojim definiše cene kvadratnog metra za narednu godinu. U Beogradu se taj akt naziva Odluka o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji Grada Beograda za utvrđivanje poreza na imovinu. Pogađate, cena kvadrata u istoj zoni nije ista za garažu, stan i lokal.

 Treći korak – dobijanje konačne osnovice

Pošto se utvrdi osnovica za oporezivanje (množenjem cene i kvadrature, a zatim i umanjenjem za iznos amortizacija na osnovu Odluke o visini stope amortizacije za utvrđivanje poreza na imovinu), primenjuju se poreska oslobođenja i poreski kredit da bi se dobila konačna osnovica na koju se primenjuju poreske stope propisane Zakonom o porezima na imovinu. Primera radi, na parcele manje od 10 ari porez na imovinu se ne plaća.

 Šta ako mi ne stižu rešenja?

Potrebno je razlikovati dve situacije. Prva je ona u kojoj vam rešenje ne stiže zbog neke zabune oko adrese. To je situacija u kojoj vam poreski organi izrađuju rešenje svake godine, zadužuju vas, odnosno prepoznaju vas kao poreskog obveznika, ali vam ne šalju na pravu adresu. Ova situacija se lako rešava odlaskom u Upravu javnih prihoda (Sekretarijat za javne prihode) u odeljenje zaduženo za vašu opštinu. Dovoljno je da se dogovorite gde ubuduće da vam se šalje poresko rešenje i problem je rešen.

Mnogo komplikovanija situacija je ukoliko vam poreski organi ne šalju rešenje, jer ni ne znaju da ste poreski obveznik. Drugim rečima, ne znaju da vaša nekretnina uopše postoji ili znaju da postoji, ali ne znaju ili imaju pogrešnu informaciju na koga se vodi (ko je vlasnik). Ovo se često dešava kada je nekretnina nova ili je neko stekao nasledstvom, a poreski organ nije obavešten o ostavinskoj raspravi. Takođe, može se desiti u još nekim slučajevima u vezi sa denacionalizacijom, odnosno u vezi sa netačnim evidencijama. Ukoliko vam se neka od ovih ili sličnih situacija dogodi, najbolje je pre preduzimanja bilo kakave mere potražiti savet od nekog kome je ova materija poznata da bi vam objasnio postupak i najbolji trenutak prijavljivanja nekretnine poreskim organima, a da vas to najmanje košta u poreskom smislu. Naravno, bez izlaska iz zakonskih okvira.