Porez na poklon izmedju deteta i roditelja
Porez na prenos apsolutnih prava- obrazac
Porez na imovinu – Beograd

Porez na poklon izmedju deteta i roditelja

Porezi preduzetnika

U praksi se često dešava da deca roditeljima poklanjaju stanove, zemljište, lokale, automobile… jednom rečju sve ono što nazivamo apsolutnim pravima. Namere mogu biti raznolike, međutim na ovom mestu nećemo ulaziti u njih.
Pretpostavimo da sin želi da pokloni majci stan. Prvo što poklonodavac (sin) i poklonoprimac (majka) treba da znaju je da je u toj situaciji u pitanju drugi nasledni red. Prema važećim propisima, drugi nasledni red podrazumeva da mora biti plaćen porez na poklon po stopi od 1,5% na vrednost poklona. U našem slučaju majka bi bila obveznik plaćanja poreza na poklon, a stopa od 1,5% bi se primenila na tržišnu vrednost stana u trenutku poklanjanja. Isti poreski tretman bi bio kada bi brat poklonio stan sestri i obrnuto, jer i u tom slučaju je drugi nasledni red.

Zašto se građani često zbunjuju? Zato što poklanjanje u obrnutom pravcu ne podleže oporezivanju. Ukoliko bi majka sinu poklonila stan, porez bi bio nula, jer je u pitanju prvi nasledni red. Građanima se često učini da je svejedno da li dete pokloni roditelju ili roditelj pokloni detetu, međutim u poreskom smislu to su dve potpuno različite situacije. Kao što je već navedeno, ako je u pitanju drugi nasledni red (sin poklanja majci) poreska stopa je 1,5%, a ukoliko je u pitanju prvi nasledni red (majka poklanja sinu) porez se ne plaća.

Kada već govorimo o poklanjanju nepokretnosti skrećemo pažnju na važnu činjenicu. Naime, poznato je da se porez na kapitalnu dobit plaća ukoliko lice proda nepokretnost po većoj ceni od one po kojoj je nabavilo, pod uslovom da nepokretnost poseduje manje od 10 godina. To znači da ako dete pokloni svom roditelju nekretninu, period od 10 godina započinje da se računa od trenutka poklanjanja nepokretnosti. Ako roditelj tu nepokretnost proda (recimo) posle tri godine, postaće obveznik poreza na kapitalnu dobit. Ova činjenica se često zaboravlja, jer se pogrešno tumače propisi, pa se dolazi do pogrešnog zaključka da kapitalna dobit može nastati samo kod kupoprodaje nepokretnosti, a ne i kod poklanjanja.