KADA NEMA POREZA NA KAPITALNI DOBITAK

Postoje samo tri situacije u kojima ne morate da platite porez na kapitalni dobitak na prodatu nekretninu:

1. ako ste je stekli u prvom naslednom redu

2. ako je, nakon revalorizacije, nabavna vrednost veća od prodajne vrednosti (koju je procenila Poreska uprava)

3. ako ste vlasnik nekretnine duže od 10 godina

REŠAVANJE STAMBENOG PITANJA

Posebnu situaciju predstavlja kupovina stana (kuće) kojom građanin rešava svoje stambeno pitanje ili stambeno pitanje člana svog domaćinstva. U tom slučaju on može biti delimično ili potpuno oslobođen od poreza na kapitalni dobitak. Za tako nešto moraju biti ispunjeni određeni uslovi, a najbitniji je da u trenutku rešavanja stambenog pitanja ne poseduje neki drugi stan ili kuću. Procenat oslobođenja od poreza na kapitalni dobitak zavisi od cene nekretnine koju kupuje, ali ne ukupne cene, već cene po kvadratnom metru. Formula za tačan obračun je malo složenija. U svakom slučaju poreski obveznik stiče pravo na 45m2, a svaki dodatni član domaćinstva po 20m2. Naglašavamo da je dokazivanje da je neko član domaćinstva od krucijalnog značaja za ostvarivanje prava na umanjenje poreza na kapitalni dobitak.

OBRAČUN I STOPA POREZA NA KAPITALNI DOBITAK

Porez na kapitalni dobitak se plaća na osnovicu koja se dobije kao razlika između prodajne cene (procenjene od strane Poreske uprave) i revalorizovane nabavne vrednosti. Poreska stopa je 15%. Problemi pri obračunu nastaju zbog činjenice da se metodologija obračuna nabavne vrednosti prilično razlikuje u zavisnosti da li ste nekretninu stekli:

- kupovinom

- nasleđem u prvom naslednom redu

- nasleđem u drugom ili trećem naslednom redu

- restitucijom

- poklonom

- izgradnjom

- ugovorom o doživotnom izdržavanju...

PODNOŠENJE PORESKE PRIJAVE NA KAPITALNI DOBITAK

Građani su u obavezi da podnesu poresku prijavu za porez na kapitalni dobitak. Javni beležnik (notar) ne može da podnese umesto njih sve i da hoće. Notari su zaduženi za podnošenje poreske prijave za porez na prenos apsolutnih prava, ali ne i za podnošenje poreske prijave za porez na kapitalni dobitak. Razlog je više nego jednostavan, notari ne poznaju poresko pravo (niti su u obavezi da ga poznaju) i ne mogu znati da li u konkretnom slučaju uopšte ima kapitalnog dobitka, pa prema tome ne mogu znati ni da li treba da se podnese poreska prijava za porez na kapitalni dobitak ili ne.

UMANJENJE POREZA NA KAPITALNI DOBITAK

Porez na kapitalni dobitak može da se umanji za iznos ulaganja u stan koji je prodat. Priznaju se samo fiskalni računi (uz specifikaciju – gotovinski račun) i plaćanja preko računa, što se dokumentuje izvodom sa računa iz banke. U postupku poreske kontrole gledaće se pažljivo svaki račun ponaosob, pa je potrebno detaljno pregledati svaki račun pre njihove predaje Poreskoj upravi. Biće priznata samo ulaganja u radove i delove koji su neodvojivi od stana (kuće) što znači da će poreski organi u praksi ići od računa do računa i razvrstavati ih po kriterijumu „neodvojivosti“. Poreski obveznici imaju pravo da im se vrednost iz svakog priznatog računa revalorizuje, čime se dodatno umanjuje porez na kapitalni dobitak.

• Zakon o porezu na dohodak građana
• Zakon o porezima na imovinu
• Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Ukoliko vam je lakše, ostavljamo vam mogućnost da sve poreske poslove u vezi sa porezom na kapitalni dobitak obavimo umesto vas 069713510 kontakt@poreskoresenje.rs.