Porez na kapitalnu dobit: Najčešće zablude i kako ih izbeći
Porez na kapitalnu dobit često izaziva zabunu među građanima, jer mnogi nisu ni svesni njegovog postojanja dok ne bude kasno. U ovom tekstu razjasnićemo neke od najčešćih nejasnoća u vezi sa porezom na kapitalnu dobit i situacija koje mogu dovesti do ozbiljnih poreskih problema, uključujući i prekršajnu ili krivičnu odgovornost.
1. Notar nije zadužen za prijavu poreza na kapitalnu dobit
Jedna od čestih zabluda je da je prodajom nekretnine notar automatski podneo sve poreske prijave. Iako javni beležnik (notar) podnosi prijavu za porez na prenos apsolutnih prava, prijavu za porez na kapitalnu dobit morate podneti lično vi.
Notari nisu dužni, niti ovlašćeni, da analiziraju da li ste obveznik poreza na kapitalnu dobit, niti da vrše obračun. Dakle, odgovornost za prijavu i obračun ovog poreza je na vama.
2. “Ako ne prijavim porez na kapitalnu dobit – ništa se neće desiti” je pogrešan i rizičan stav
Još opasnija zabluda je verovanje da prijava poreza na kapitalnu dobit nije potrebna, jer se “mnogi nisu prijavili pa su prošli nekažnjeno”. Međutim, za razliku od nekadašnjih vremena, sa uvođenjem sistema LIBRA, u koji notari unose sve overene ugovore, Poreska uprava ima potpun uvid u promet nekretnina.
Ako sami ne podnesete poresku prijavu, poreski organi će pokrenuti postupak po službenoj dužnosti, što će rezultirati prekršajnom ili čak krivičnom odgovornošću.
3. Razlika između nasleđa i poklona u prvom naslednom redu – ključna za kapitalnu dobit
Građani često ne razlikuju nasleđe i poklon kada je u pitanju kapitalna dobit. Ako ste nekretninu stekli nasleđem u prvom naslednom redu, niste obveznik poreza na kapitalnu dobit. Međutim, ako ste je stekli poklonom, od nekog ko je sa vama u prvom naslednom redu, tada jeste poreski obveznik – osim ako je prošlo više od 10 godina od dana poklanjanja.
Računanje poreza na kapitalnu dobit u ovim slučajevima je komplikovano zbog obaveze vraćanja jednog koraka unazad u sticanju, a posebno ako vas obračun vrati u period pre 24.01.1994. godine, tj. pre uvođenja konvertibilnog dinara.
4. “Kupio sam stan za stanovanje, ne plaćam porez” – nekad tačno, nekad ne
Mnogi veruju da ako kupuju stan kojim rešavaju stambeno pitanje, ne plaćaju porez na kapitalnu dobit. Ovo je delimično tačno — sve zavisi od kvadrature i cene po kvadratu.
Propisi predviđaju oslobođenje u površini: 45 m² za nosioca domaćinstva + 20 m² za svakog člana domaćinstva. Kada se ta kvadratura izrazi u novcu, dobijate iznos ulaganja koji se priznaje za umanjenje osnovice. Dakle, što je stan skuplji po kvadratu – to je veća šansa da ćete izbeći ili umanjiti porez na kapitalnu dobit.
Primer: Ako ste kupili stan za 100.000 EUR, možda imate porez na kapitalnu dobit, a možda i ne — zavisi od cene po kvadratu i broja članova domaćinstva.
Zaključak: Porez na kapitalnu dobit zahteva ozbiljan pristup
Svaka situacija je specifična, a propisi se redovno menjaju, zbog čega se savetuje da ne preuzimate rizik i nagađate.
💼 Trebate pomoć?
Ako niste sigurni da li ste obveznik poreza na kapitalnu dobit, kako da ga obračunate, ili da li imate pravo na oslobađanje — tu smo da vam pomognemo.
Kontaktirajte nas → 069 713 510 ili na mail: kontakt@poreskoresenje.rs i uz stručnu podršku izbegnite greške koje mogu skupo da vas koštaju.
Zakonski okvir
-
Zakon o porezu na dohodak građana
-
Zakon o porezima na imovinu
-
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji
KONTAKT