Ne postoji univerzalni kalkulator za izračunavanje godišnjeg poreza na dohodak građana. Prilično je lako doći do tog zaključka, dovoljno je pogledati Zakon o porezu na dohodak građana i videti koliko postoji različitih vrsta prihoda. Međutim, čak ni u pomenutom zakonu nisu navedeni svi oblici prihoda koje može ostvariti jedan građanin, pa se u članu 85. navedenog zakona može pronaći sledeća formulacija: “… i svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu…”. To znači da je raznovrsnost prihoda velika, a o broju mogućih kombinacija prihoda koje građanin u toku jedne godine može ostvariti, da i ne govorimo.
Ipak, lako se možemo složiti da je retkost da ukupan prihod nekog građanina za godinu dana čini prihod od zarade, prihod od prodaje sopstvenih slika, prihod od trenerskih usluga jednom klubu i (recimo) prihod od održanih seminara u inostranstvu na temu zaštite životne sredine. Mnogo češći je slučaj da se građanin zapita da li je premašio granicu od 2.470.644 dinara (cenzus koji je država odredila) samo na osnovu prihoda od svoje mesečne plate (zarade). U takvoj situaciji možemo pružiti nekoliko pojašnjenja i saveta.
Raščistimo dva najčešća pitanja:
Da li sam poreski obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana ako je moja mesečna neto plata (iznos koji “stavim u džep”) veća od 205.887 din (dobije se kada se 2.470.644 din podeli sa 12 meseci)?
Izračunao sam da mi je dohodak za oporezivanje 120.000 din, međutim pošto po zakonu imam pravo na lične odbitke (na sebe i izdržavanog člana porodice) u iznosu od 452.951 din, da li to znači da ne treba da platim porez?