Zakon o porezima na imovinu

Zakon o porezima na imovinu se može nazvati krucijalnim i krovnim zakonom, jer pokriva nekoliko poreskih oblika.

Tri su oblasti koje su obrađene navedenim zakonom:

1. Porez na imovinu fizičkih i pravnih lica
2. Porez na poklon i nasleđe
3. Porez na prenos apsolutnih prava

1. Porez na imovinu fizičkih i pravnih lica
Kada govorimo o porezu na imovinu fizičkih lica potrebno je skrenuti pažnju da od pre par godina više ne važe propisi kojima su se pri utvrđivanju osnovice za oporezivanje koristili brojni korektivni faktori koji su tu osnovicu umanjivali. Primera radi, kod plaćanja poreza na imovinu na stan postojali su brojni faktori koji su se uzimali kao osnova za umanjenje poreske osnovice, a time i visine poreza: vrsta stolarije u stanu, vrsta stepeništa, postojanje lifta u zgradi, postojanje centralnog grejanja i sl. Međutim, ovi korektivni faktori, prema sada važećim propisima, više ne postoje, pa se osnovica utvrđuje na osnovu zone u kojoj se nalazi ulica u kojoj se nalazi stan.

Porez se plaća na zemljište, koje može biti građevinsko, poljoprivredno i šumsko. Takođe, porez se plaća na stanove, kuće za stanovanje, poslovne zgrade (prostore) i garaže. Kao što se može primetiti više nema povlašćenog oporezivanja podruma, potkrovlja, suterena, jer ih novi propisi uopšte ne prepoznaju kao posebne prostore. Kvadrat podruma ima istu osnovicu kao kvadrat stana, isto je sa potkrovljem ili suterenom.

Iako porez po pravilu plaća imalac prava svojine, poreski obveznik može biti i lice koje ima pravo korišćenja ili ukoliko je u pitanju državina. Čest slučaj u našoj praksi je postojanje zaštićenog stanara. Ukoliko je lice vlasnik stana (ima pravo svojine), a u tom stanu živi zaštićen stanar (ima pravo korišćenja), porez na imovinu će plaćati žaštićen stanar i rešenje Poreske uprave će glasiti na njega iako nije vlasnik tog stana.

2.Porez na poklon i nasleđe
Da li će nastati obaveza plaćanja poreza na poklon, odnosno na nasleđe, zavisi od toga ko poklanja (nasleđuje) i od toga šta se poklanja (nasleđuje). Ukoliko je u pitanju prvi nasledni red, ne plaća se porez na poklon (nasleđe). U prvi nasledni red spadaju deca i bračni drug, što znači da ukoliko poklonodavac poklanja stan svojim roditeljima, roditelji će morati da plate porez na poklon, jer nije u pitanju prvi, već drugi nasledni red. Pored roditelja, drugi nasledni red čine braća i sestre. Roditelji, braća i sestre mogu imati poreski tretman prvog naslednog reda samo ukoliko su članovi istog domaćinstva kao i poklonodavac, bar godinu dana unazad.

Stopa poreza na poklon (nasleđe) iznosi 2,5%. Ova stopa se koristi za sva lica kojima se poklanja (nasleđuju), uključujući i treći nasledni red. Kod drugog naslednog reda se koristi stopa od 1,5%. Ukoliko je vrednost poklona manja od 100.000 dinara ne plaća se porez na poklon. Međutim, ovde postoje određena ograničenja: od jednog poklonodavca se u zbiru tokom jedne kalendarske godine može primiti do 100.000 da bi se izbeglo plaćanje poreza na poklon. To znači da se ne može izbeći porez tako što će se 360.000 dinara podeliti na 4 dela i tokom iste kalendarske godine poklanjati po 90.000 dinara istom poklonoprimaocu.

3. Porez na prenos apsolutnih prava
Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz odgovarajuću naknadu:
a) prava svojine na nepokretnosti
b) prava intelektualne svojine
c) prava svojine na motornom vozilu – osim mopeda, motokultivatora, traktora
d) prava korišćenja građevinskog zemljišta

Ovu vrstu poreza u praksi najčešće srećemo pri kupoprodaji stanova i automobila. Stopa poreza na prenos apsolutnih prava iznosi 2,5% dok se osnovice za različita apsolutna prava izračunavaju na različite načine. Primera radi, za stanove se kao osnovica uzima ugovorena cena, ali samo ukoliko nije niža od tržišne, a nju određuju poreski organi. Za određivanje poreske osnovice pri kupoprodaji automobila koriste se vrednosti iz zvaničnog utvrđenog kataloga.

Pročitajte ceo Zakon o porezima na imovinu.